Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада;

Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо.

Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.